Pokojni Matija Paskal (Edicija A. D., 1940)

Roman Luiđija Pirandela u biblioteci „Dobitnik Nobelove nagrade", izdanje Edicije A. D., Beograd 1940. 298 strana. Tvrd platneni povez ružičaste boje, na hrbatu zlatne linije i zlatno naslovno polje. Napomena: postoji i drugi primerak istog izdanja. Oba su u istom ružičastom platnu i oba su vrlo dobro očuvana — razlika je zanemarljiva, pa ko hoće da napravi poklon u paru ili da ima rezervu, može uzeti oba. Luiđi Pirandelo (1867—1936) dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1934. Najpoznatiji je po dramama — pre svega „Šest lica traži pisca" — kojima je iz temelja promenio evropsko pozorište dvadesetog veka, ali je „Pokojni Matija Paskal" (1904) roman kojim je prvi put postavio temu koja će mu postati zaštitni znak: pitanje identiteta. Matija Paskal je čovek koji, zatečen vešću da su ga proglasili mrtvim — leš nekog nepoznatog pripisan je njemu — odlučuje da tu grešku iskoristi. Uzima novo ime, novi život, novi grad. I tek tada otkriva ono što je Pirandelo hteo da pokaže: čovek bez prošlosti, bez papira i bez ljudi koji ga poznaju nije slobodan nego nepostojeći. Ne može da se oženi, da tuži, da nasledi, da bude sahranjen. Sloboda bez identiteta pokazuje se kao najsavršeniji zatvor. Izdanje iz 1940. izašlo je pred sam rat, u biblioteci posvećenoj nobelovcima — pokušaju jednog beogradskog izdavača da domaćoj publici u celini predstavi svetsku književnu elitu. Očuvanost je vrlo dobra. Platno je čisto i celo, boja ujednačena, zlatotisak na hrbatu pun i čitak, povez čvrst i ravan. NEDOSTACI: vrh i dno hrbata su neznatno pohabani, uglovi jedva primetno otupljeni. Napomena: postoji samo jedna fotografija (prednja korica i hrbat), pa unutrašnjost nismo videli.