ZID SMRTI - Živojin Pavlović

Živojin Pavlović je bio majstor da zagrebe tamo gde najviše boli i da izvuče na površinu sve ono od čega većina ljudi okreće glavu. Njegov roman Zid smrti nije izuzetak, to je opasno mračna, sirova i beskrajno iskrena knjiga koja vas od prve stranice uvlači u specifičan svet jugoslovenskog podzemlja, vašara i margine. U centru priče je Zid smrti, ta drvena kaskaderska konstrukcija po kojoj motoristi voze i prkose gravitaciji, ali ta atrakcija ovde služi kao savršena metafora za sam život likova. Vožnja po ivici, gde te samo jedan pogrešan pokret, mali gubitak koncentracije ili čista nesreća deli od pada u provaliju i smrti. Pavlović prati sudbine ljudi koji žive na toj margini, od vašarskih akrobata i lutalica do sitnih kriminalaca i likova koji nikada nisu uspeli da se uklope u ono što društvo zove normalnim životom. Ono po čemu je Pavlović neponovljiv jeste njegov dokumentarni, režeći stil. Nema ovde ulepšavanja, nema lažnog morala ni poetičnih metafora koje služe da ublaže udarac. Jezik je opor, direktan, često vulgaran i ulični, ali neverovatno autentičan. On ne osuđuje svoje junake niti od njih pravi heroje. Prikazuje ih tačno onakvima kakvi jesu, sa svim njihovim strastima, strahovima, prljavštinom i teškim sudbinama. Dok čitate, skoro da možete da osetite miris benzina, prašine, jeftinog alkohola i znoja pod vašarskim šatrama. To je ta prepoznatljiva estetika crnog talasa po kojoj je Pavlović ostao upamćen i u književnosti i na filmu. Knjiga nosi strahovitu tegobu, ali istovremeno i neku čudnu, sirovu vitalnost, jer ti likovi, uprkos svemu, nastavljaju da voze po svom zidu. Zid smrti nije štivo za opuštanje niti za svakoga. Ovo je teška, gorka i beskrajno moćna knjiga koja vas protrese i ostavi sa jakim utiskom o tome koliko je ljudski život ponekad jeftin, a borba za opstanak surova. Za sve koji vole pravu, nepatvorenu i beskompromisnu domaću književnost, ovo je čist pogodak.