ŽIVOT ANRIJA BRILARA - Stendal

Gledam ovaj Stendalov Život Anrija Brilara i uvek se iznova iznenadim koliko je ta knjiga zapravo ludački iskrena. Većina ljudi kad piše o svom životu gleda da se ulepša, da ispadne pametnija nego što jeste ili da napravi neku spomenicu samom sebi. Stendal je uradio potpuno suprotno. On je u pedeset trećoj godini seo za sto, pogledao unazad i odlučio da izvuče sve ono što ljudi obično gurnu pod tepih. Priča prati njegovo odrastanje u Grenoblu, ali ovo uopšte nije suvoparno prebiranje po prošlosti. Dečko je imao prilično mučno detinjstvo. Majka mu umire kad je imao samo sedam godina, i ta rana ga obeležava za čitav život. Sa druge strane, oca i onog njegovog zatucanog vaspitača doslovno organski ne podnosi. Ceo taj provincijski mentalitet, lažni moral i prenemaganje u njemu bude strašan otpor. Ono što me kod Stendala najviše fascinira jeste njegov stil. Čovek piše direktno, bez ikakve patetike i bez preglumljenih emocija. Čak i kad se priseća prvih zaljubljivanja, nespretnosti ili klinčarija, on to analizira sa nekom vrstom hladne, skoro naučne preciznosti, ali uz pregršt humora i ironije. Otvoreno priznaje kad se nečega ne seća tačno, pa u rukopis ubacuje skice stanova i ulica kako bi sam sebi vizuelno rekonstruisao gde je ko stajao i šta se tačno desilo. Ta njegova opsesivna potraga za slobodom, umetnošću i iskrenim emocijama je zarazna. Matematika mu je, recimo, u mladosti bila jedini spas jer je u njoj video čistu logiku, mesto gde niko ne može da ga laže i manipuliše njime. Tek kada konačno ode iz Grenobla i sa Napoleonovom vojskom pređe Alpe ka Italiji, on oseća da počinje zaista da živi. Na kraju, kad se sve sabere, ovo uopšte ne deluje kao knjiga iz devetnaestog veka. Nema teških i razvučenih opisa koji vas davi. Deluje kao da sedite sa izuzetno lucidnim i pomalo cinicnim likom koji vam uz piće potpuno otvoreno priča kako je uspeo da sačuva živu glavu i ostane svoj u svetu koji je od njega tražio da se ukalupi. Izuzetna knjiga, pogotovo za svakog ko voli autobiografije koje zapravo imaju dušu.