Govor Jovana Ristića držan u Ustavotvornom odboru o novoj izbornoj sistemi

Jedna od najstarijih knjiga u našoj ponudi — brošura štampana u Beogradu 1888. godine, u štampariji „kod Prosvete". Šesnaest strana, ćirilica. Jovan Ristić (1831—1899) bio je najveći srpski državnik druge polovine devetnaestog veka: diplomata, tri puta predsednik vlade, dva puta namesnik, čovek koji je 1878. na Berlinskom kongresu izborio nezavisnost Srbije. Kao vođa liberala, decenijama je bio središnja figura srpske politike. Ovaj govor održan je u Ustavotvornom odboru koji je pripremao Ustav iz 1888. godine — najslobodoumniji srpski ustav devetnaestog veka, donet posle poraza u ratu sa Bugarskom i abdikacije kralja Milana. Tim ustavom Srbija je dobila parlamentarni sistem, slobodu štampe i zbora i savremeno izborno zakonodavstvo; Ristićeva reč o „novoj izbornoj sistemi" tiče se dakle same srži tog poduhvata. Brošura je štampana u trenutku dok se o ustavu još raspravljalo, kao dokument namenjen učesnicima i javnosti. Izdanja ove vrste izlazila su u vrlo malim tiražima i danas su izuzetno retka — ovo je predmet za ozbiljnog kolekcionara i za istraživača srpskog ustavnog razvoja. Posebnost ovog primerka: listovi su NERASEČENI, što znači da knjižica nikada nije čitana — sačuvana je tačno onakva kakva je izašla iz štamparije pre 137 godina. Brošura bez korica — original ih nije ni imao. Hrbat je ojačan trakom, papir je požuteo od starosti, listovi su celi i ravni, slog oštar i potpuno čitljiv. Prodaje se kao dokument, uz svest o tome da je reč o nepovezanoj brošuri.