Fridrih Niče - Filozofija u tragičnom razdoblju Grka

U ovom relativno kratkom, ali izuzetno snažnom i sadržajnom spisu, mladi Fridrih Niče nas vraća korenima zapadne misli — dobu pre Sokrata. Iako je delo ostalo nedovršeno i objavljeno tek nakon njegove smrti, ono nosi svu energiju, strast i oštrinu po kojoj je Niče kasnije postao prepoznatljiv. Zanimljivo je kako Niče ne pristupa predsokratovcima kao suvoparni istoričar filozofije koji samo slaže činjenice i datume. On u Thalesu, Anaksimandru, Heraklistu, Parmenidu i Anaksagori ne vidi samo teoretičare, već grčke divove, autentične ličnosti čiji su životi i misli bili neraskidivo povezani. Za Ničea, ovo tragično razdoblje Grka predstavlja vrhunac helenskog duha — vreme kada je filozofija izvirala iz čiste snage, zdravlja i stvaralačkog nagona, a ne iz slabosti ili potrebe za utehom. Središnje mesto u knjizi bez sumnje zauzima Heraklit. Niče sa ogromnim divljenjem piše o njegovoj viziji sveta kao neprekidnog nastajanja, borbe i igre. Slika sveta kao dečje igre na obali ili vatre koja se s merom pali i gasi, duboko je nadahnula Ničea i postavila temelje za njegove kasnije ideje o volji za moć i večnom vraćanju istog. Nasuprot Heraklitu, Niče analizira i Parmenida i njegovu nepomičnu, hladnu istinu Jednog, pokazujući kako se već tu javlja prvi rascep između sveta čula i sveta čiste logike. Ono što ovu knjigu čini izuzetno pitkom i živom jeste autorov stil. Niče piše strastveno, sa velikim poštovanjem prema ovim drevnim misliocima, slika njihove portrete sa puno duha i jasne ekspresije. On uspostavlja most između njihove epohe i našeg vremena, podsećajući nas na to šta je filozofija bila pre nego što se zatvorila u akademske kabinete — lična, hrabra i tragična potraga za smislom. Odlično i inspirativno štivo za sve koji žele da razumeju gde je i kako započela zapadna misao, ali i za sve ljubitelje Ničeovog specifičnog stila i filozofske strasti.