Pesme II (SKZ 120, 1909)

Srpska književna zadruga, Kolo / knjiga 120. Beograd 1909, 263 strane, 19 cm. Tvrd povez u izvornom Zadruginom svetlom plavosivom platnu sa crnim ornamentalnim okvirom, ćirilica. Pažnja — postoji i drugi primerak ove knjige. Isto izdanje, ista godina — ovaj primerak ima svetlije platno. Vojislav Ilić (1860—1894) je pesnik posle koga se u srpskoj poeziji više nije moglo pisati kao pre. Sin pesnika Jovana Ilića, odrastao je u kući kroz koju su prolazili svi koji su tada nešto značili. Nije završio nikakvu školu do kraja, radio je kao pisar i carinik, bolovao od tuberkuloze i umro u trideset četvrtoj godini. A za tih nekoliko godina promenio je ceo srpski stih. Pre njega se pesma gradila na osećanju i na retorici; kod Vojislava ona počinje da se gradi na SLICI. „Sivo, sumorno nebo", „Zimska idila", „Tibulo", „U poznu jesen" — to su prizori koji stoje pred okom kao slikane stvari. Jovan Dučić i Milan Rakić počinju tačno tamo gde je on stao, i obojica su to priznavala. Ovo je DRUGI TOM njegovih pesama u Zadruginom izdanju iz 1909, petnaest godina posle njegove smrti, kada je već bilo jasno šta je značio. Očuvanost je vrlo dobra. Platno je čisto i celo, povez čvrst i ravan, ornamentalni okvir pun i oštar, blok celovit i neodvojen, natpisi jasni. NEDOSTACI: uglovi su blago otupljeni i uz ivice se vide tragovi trljanja.