Luča mikrokozma

Izdanje Njegoševe „Luče mikrokozma" iz 1923. godine, sa priređivačkim uvodom, u malom formatu. „Luča mikrokozma" je filozofsko-religiozni spev koji je Petar II Petrović Njegoš (1813—1851) napisao 1845. godine, dve godine pre „Gorskog vijenca". Uz „Gorski vijenac" i „Lažnog cara Šćepana Malog" čini vrh njegovog dela, ali se od njih bitno razlikuje: dok je „Gorski vijenac" nacionalni ep, „Luča" je kosmološka vizija. Spev u šest pevanja peva o poreklu duše i o pobuni na nebu. Pesnik, vođen praocem Adamom, uzdiže se kroz nebeske sfere i prisustvuje pobuni Satane protiv Boga i padu duhova u materiju. Njegoš tu razvija sopstvenu, dubinsko neortodoksnu zamisao: ljudska duša je iskra — luča — božanske svetlosti koja je zbog učešća u pobuni pala u telo, i zemaljski život je zato istovremeno kazna i put povratka. Uticaji Miltona, Dantea i platonizma prepliću se sa pesnikovim vlastitim iskustvom vladike i vladara male zemlje pod stalnom pretnjom. Po jeziku i po smelosti misli „Luča" je jedno od najzahtevnijih dela srpske književnosti i predmet je neprekidnih tumačenja od Njegoševog doba do danas. Mek povez malog formata sa ukrasnim okvirom i ćiriličnim slogom. Očuvanost je izrazito dobra za knjigu iz 1923: korice su čiste, ravne i bez zacepljenja, papir tek blago požuteo. Stanje je ocenjeno kao odlično; prema fotografiji, primerak je zaista lepo sačuvan.