Johana Špiri - HAJDI (biblioteka Vjeverica, ćirilica)

Postoji nešto posebno u tome kada u rukama držite Hajdi baš u izdanju zagrebačke Mladosti, iz čuvene biblioteke Vjeverica, i to na ćirilici. Za sve nas koji smo odrasli uz te prepoznatljive tvrde korice sa slikom vjeverice na rikni, to nije samo knjiga, nego čisti komad detinjstva i opasna nostalgija. Sama priča o devojčici Johani Špiri je klasik koji svi znamo, ali ovaj tekst uvek iznova podseti koliko je to zapravo duboka i topla priča. Hajdi nije samo slatka bajčica o devojčici sa planine. To je priča o potpunoj slobodi, lekovitoj snazi prirode i čistoći dečije duše koja uspeva da omekša i najtvrđa, najgorča ljudska srca. Izdvojiti Hajdi iz grada i poslati je u Alpe, kod onog namrgođenog i odvičnog dede, stvara onaj fantastičan kontrast koji vas odmah osvoji. Sve u toj priči miriše na sveže mleko, planinski vazduh, suvo seno na kom Hajdi spava i vetar koji šumi u jelama. A onda dolazi onaj teški, mračni deo kada je odvode u Frankfurt, u uštogljenu kuću Sesemanovih, gde je guši gradski vazduh i pravila stroge gospođice Rotenmajer. Tu se najlepše vidi ta njena iskrena čežnja za domom i prirodom, nešto s čim svaki čitalac lako saoseća. Ono što izdanju iz biblioteke Vjeverica na ćirilici daje posebnu vrednost jeste taj specifičan, pitak i predivan prevod iz tog vremena, koji ima savršen ritam za čitanje naglas. Ćirilična izdanja Vjeverice danas su postala prilična retkost i pravi kolekcionarski dragulj, jer ih nema toliko često u ponudi kao latiničnih. Kada se sve skupi, Hajdi u ovom ruhu nije samo vrhunska dečija lektira kojoj se rado vraćamo bez obzira na godine. To je podsetnik na neka jednostavnija vremena i dokaz da prave, plemenite priče nikada ne stare.