ČOVEK PO IMENU UVE Fredrik Bakman

Kada otvorite roman **„Čovek po imenu Uve”** švedskog pisca Fredrika Bakmana, u prvim poglavljima upoznaćete verovatno najdžangrizavijeg, najtežeg i najzahtevnijeg komšiju na svetu. Uve je čovek striktnih principa, stroge rutine i čeličnih pravila — tip koji ustaje u pet ujutru, ide u inspekciju naselja, proverava da li su sva vrata zaključana i besni na svakoga ko vozi auto tamo gde je to zabranjeno ili ne razvrstava smeće kako treba. Za njega je svet podeljen na one koji znaju kako se stvari rade i na „ove današnje” koji ne umeju ni sijalicu da promene. Međutim, kako stranice odmiču, Bakman počinje polako, sloj po sloj, da ljušti tu tvrdu, oštru ljušturu i otkriva nam pozadinu priče koja će vas u jednom trenutku nasmejati do suza, a već u sledećem stegnuti oko srca. Uve nije čovek bezdušnosti; on je čovek slomljenog srca. Nakon gubitka svoje voljene supruge Sonje — jedine osobe koja je unela boju u njegov crno-beli svet — i odlaska u prevremenu penziju, Uve smatra da je njegova uloga na ovom svetu završena. Ali, sve njegove pedantno isplanirane namere prekidaju se onog trenutka kada se u komšiluk doseli glasna, neposredna i temperamentna Iranka Parvane sa svojom porodicom. Uveštavajući se u njegov život bez ikakvog pitanja i dozvole, oni ruše njegove barikade i primoravaju ga da ponovo postane deo zajednice. Ono što ovaj roman čini globalnim fenomenom jeste čista, nepatvorena toplina. Bakman piše jednostavnim, izuzetno duhovitim, a opet dirljivim jezikom koji pogađa pravo u metu. Kroz priču o Uveu, autor nam daje lekciju o tome koliko su prve procene varljive, koliko svako od nas nosi nevidljive terete i kako naj neočekivaniji susreti mogu da nam spasu život. Ovo je knjiga o ljubavi, tugovanju, usamljenosti, ali iznad svega o komšiluku, solidarnosti i malim stvarima koje čine čoveka. Lepa, lekovita i univerzalna priča koja obnavlja veru u ljude i ostaje sa vama dugo nakon što zaklopite korice.